BUSHCRAFT & SURVIVAL SERBIA
Preporučujemo vam da se prijavite, ili registrujete (ukoliko već niste).

JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od dobri covek taj Pet 1 Jul 2011 - 5:20

Postoji mnogo povoda da se covek vrati svojim prapocecima u pogledu ishrane, jer nekad se covek nije bavio ppoizvodnjom vec samo sakupljanjem bilja. Taj povod mo`e biti elementarna nepogoda, ratovi, periodi gladi i nerodnih godina, ili hobi i zelja za avanturom. Zabelezeno je da su u periodima velikih gladi i nerodnih godina (koji su bili, na zalost, dosta cesta pojava u svim nasim krajevima) ljudi jeli ono {to su pronalazili u prirodi oko sela (na srecu, u ta gladna vremena, vecina naseg stanovnistva je zivela na selu). Tako je zabelezeno u nasim diplomatskim arhivima, da je za vreme velike gladi 1899. godine da su u Ibarskom Kolasinu na Kosovu ljudi mleli i jeli resu od leskovine a u metohijskom Podgoru je pravqen hleb od hrastovog zira i suvih divqih krusaka. Na Kosovu i Metohiji je mesen je hleb od kestenovog brasna mlevenog u vodenicama. U Vasojevicima su jeli stir i stavalj, bukovu mezgru i lipovu koru, gloginje. U Popovom Polju u Hercegovini hleb je me{en od klenove (vrsta listopadnog drveta) kore. U siromasnim takovskim selima u ostatke brasna su dodavali mlevene kocanje od kukuruza, a izmedju 1915. i 1918. godine su jeli kuvani krompirov list. Zabelezeno je da je u gladi 1933. godine u Takovu za ishranu koristena zukva, kozlac, kacuni} i kuvano lisce jagorcevine.

Postoje i grupacije qudi, koji su, po prirodi i zahtevima svog posla ili hobija, okrenuti prema dopunjavanju ishrane iz prirode, ili na ishrani baziranoj na divljem bilju i zivotinjama. To su pre svih, sumski radnici, vojnici, planinari, lovci i ribolovci, izvidjaci i poljoprivrednici,
Cak i medju njima se javljaju teske zablude, opasne greske i glupe predrasude.

Oko 350.000 poznatih biljnih vrsta na planeti jestivo je oko 100.000, a uredovnoj ishrani covecanstvo koristi oko 600 vrsta biljaka. Istovremeno, od nekoliko hiljada biljnih vrsta koje se mogu naci na nasim terenima, otrovno i skodljivo je samo desetak vrsta.

Kao glupe predrasude se mogu objasniti pojave da neko ne jede odredjene vrste cak i kultivisanog, gajenog povrca, ili da se bacaju jestivi delovi nekih kultivisanih biqaka (lisce rotkvice, rotkve, sargarepe, kelerabe, cvekle, secerne i stocne repe, graska i sl,). U pojedinim krajevima nase zemlje, ljudi sakupljaju dve do tri vrste pecuraka radi dalje prodaje, ali istovremeno ih ne jedu, ili vrlo malo ih jedu. Mnoge druge, jestive pecurke ili unistavaju ("da se ne bi sirile...") ili u sirokom luku zaobilaze.
Takodje su poznate pojave da se u pojednim krajevima i odredjene vrste riba ne jedu, jer imaju odredjeni oblik ili boju, sare koje podsecaju na ovo ili ono. O tome da se u gotovo svim nasim krajevima ne jedu gotovo sve divlje zivotinje, da se ne govori.
U okolini Krusevca, cesto cete cuti izraz "Gle ga siroma, je proju i zelje..." iako je radi o jednom od najukusnijih i najzdravijih obroka koji postoji.

Dolazi do katastrofalnih gresaka, pri pokusajima da se pojaca porodicni budzet, kada se umesto belih rudwaca, koje su jestive i vrlo ukusne, uberi i pojedu bele pupavke koje mogu biti i smrtonosne.

Da bi nam ishrana prirodnim darovim bila i bezbedna i ukusna, potrebna je literatura, koja je brojna i {iroka, manje ili vise specijalizovana. Takodje, potebno je konsultovati biologe. Znacajan izvor znanja mogu nam biti saveti iskusnijih (starijih qudi, vojnika, lovaca itd.) Velika vecina ima znanje i zeli da ga prenese na mladje.
Pojedina planinarska dru{tva, zahvaquju}i pre svega svojim clanovima iz Vojske, postizu veoma lepe uspehe u sirenju pokrea ishrane samoniklim biljem i pecurkama, pa cak priredjuju skole, kurseve i izlozbe.

Iz prirode se mogu koristiti jestivo divqe bilje, pecurke, ribe, rakovi, skoljke, divlje ptice i njihova jaja, divlje zivotinje, puzevi, zabe, gusteri, sumske i barske kornjace, otrovne i neotrovne zmije, jaja sumskih mrava, pa cak i skakavci i potkorni crvi.

U prirodi se treba cuvati od otrovnih biljaka, pecuraka i otrovnih zivotinja. Posto je ovih neuporedivo manje nego jestivih, to je potrebno, i lakse nauciti da se one raspoznaju i razlikuju od jestivih.

Jestivo divlje bilje moze se generalno, podeliti na :
- bilje za variva i salate
- bilje za dobiijanje hlebnih smesa
- bilje za cajeve
- biqe koje sluzi kao zamena za zacine
- bilje za napitke
- divlje voce

Kaloricna vrednost jestivog divqeg biqa je veoma mala, ali se one mogu koristiti za vitaminizirawe hrane. Poznato je, naime, da u pojedinim divljim biljkama ima vise vitamina nego u gajenim biljkama. Dneve potrebe odraslog coveka mogu se zadovoqiti sa oko 200 grama svezeg divljeg bilja, bilo da se ono unese u organizam kao dodatak varivu, bilo kao sveze kao salata.
Da bi smo u potpunosti iskoristili vrednosti divljeg biqa, moramo postovati sledeca pravila:
- uvek brati sveze i mlade biljke
- sveziji su i socniji delovi biljaka koji rastu u hladovini i senci
- biljke brati ujutru, kada se digne rosa
- brati uvek sveze, zelene, neostecene delove biljaka nenapadnute parazitima
- biti oprezan sa biljkama koje imaju intenzivan miris, njih koristiti vrlo malo ili samo u smesama
- cajne bljke uvek koristiti u mesavinama, jer su cajne mesavine ukusnije i zdravije
- biljke brati daleko od puteva, oranica, izvan naseqenih mesta



Divlje biljke koje se koriste kao povrce:
Koriste se samostalno, kao dodatak varivu, ili u salati, za pripremawe biqnih ka{a, pita i sl. To su mlade mahune bagrema (kao zamena za boraniju) cvasti bagrema ( u cvetu, za izradu przenica), razne vrste divljih lukova, sremus, ovrsci i listovi pepeljuge, brasnjevika i lobode, list raznih bokvica, mladi izdanci paprati u obliku puzeva, lisni pupoljci i sasvim mladi listovi breze i lipe, listovi i ovrsci koprive, mladi listovi raznih vrsta zelja, kiseljak, listovi i mlade stabljike misjakinje, mladi listovi crnog i belog sleza, zecje soce, cuvarkuce, virka, raznih vrsta deteline, nocurka, listovi i mlade lisne drske mecje sape, listovi poponca (ladoleza), plucnjaka, crnjuse, raznih vrsta PLAVIH zvoncica, vrlo mladi koren i listovi maslacka, vrlo mladi listovi i socne mlade lisne drske raznih vrsta repusine.
Ukoliko su biljke nagorke, jer su starije, ostaviti ih preko no}i u vodi sa malo sode bikarbone ili pepela.

Divqe biqke koje se koriste za salatu:
U principu su to sve biljke od kojih se mogu pripremati variva, a to su uglavnom iste one koje se koriste kao povr}e. Prilikom brawa bilja za salatu tyreba brati sasvim mlade listove, ovrske stabljika, jer oni nemaju mnogo celuloznih vlakana, te bi salata bila neukusna. Neretko su stariji listovi i malo (ne mora i neprijatno) nagorki.

Divlje biljke koje se koriste za izradu hlebnih testa i kasa - pirea:
Karakterise ih veci sadrzaj skroba, secera i ulja, najcesce u podzemnom delu biljke (korenu, gomolju ili rizomu). Najcesci nacin pripreme podrazumeva vadjenje, pranje, susenje, mlevenje (ili tucanje u stupi - avanu). Dobra osobina ovih biljaka je to da se dobro osusene mogu izvesno vreme cuvati, krace vreme na vazduhu, a duze vremena u trapovima.
Za izradu hleba i raznih kasa koriste se rese breze i leske, podanci bujadi, mleveni bukov zir, lukovice crnog korena, krtole capljana, plod gloga, hrastov zir, lukovice raznih vrsta kacunaka, mleveni lesnici, rizomi lokvanja, gomolji raznih vrsta repusina, koren maslacka, medvedje sape, muske bokvice, nocurka, rizomi rogoza, barske trske i sl.

Biljke koje se koriste kao izvor masnoce:
Ove biljke koje sadrze vecu kolicinu ulja (kao na primer suncokretovo seme). Vece kolicine biljnih masnoca sadrze hrastov zir, lesnici i plod divljeg kestena, mladi izdanci raznih vrsta viline metle, jezgro ploda vodenog oraska.

Divqe biqe koje moze da posluzi kao zamena crnog i belog luka:
Za ovu svrhu mogu da posluze belucka, laneuva, lucac, razne vrste divljih lukova i sremus.

Divlje bilje koje moze posluziti za dobijanje secera:
Za ovu svrhu mogu posluziti breza, javor, mladi izdanci trske, cvet bagrema, koren mecje sape i repusine, surucica i druge. Sok od breze se dobija od pocetka aprila do polovine maja, a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. Dobijeni sok se kuva do gustine sirupa

Za~inske divqe biqke
Koriste se u istu svrhu kao i kultivisani zacini. Za popravljanje ukusa jelu mogu da pioslu`e divqa sargarepa (mrkva), lucac, majcina dusica, maticnjak, mecja sapa, sedmolist, sremus, bobice kleke i sl.

Divqe biqke za caj:
Obicno se srecu u narodnoj medicini kao lekovito sredstvo protiv raznih bolesti. Osim dokazane lekovitosti, navedene biljke imaju i izuzetno prijatan ukus. To su cetine kleke, smreke, list breze, kupine, raznih vrsta divlje jagode, divlje ruze, divlje tresnje, nocurka (zamena za crni caj), maticnjaka, vranilove trave, raznih vrsta majcine dusice i nana. Pored ovih biljaka, kao zamena za gajeni caj se mogu koristiti i razni, uglavnom lekoviti delovi i visih biqaka - raznih stabala (list divqe tresnje, osuseni i izmleveni list divljeg kestena ...)

Zamena za kafu
Dobija se pecenjem semenki bagrema, semenki lokvanja, hrastovog zira, korena cicka, repusine, vodopije.

Divlje voce
Divlje voce se moze koristiti sveze (jagode, kupine, maline, borovnice, ribizle, ogrozd, glog, magriva, musmulica, poganceva trava, tresnje) ili pripremljene u kompotima, pekmezima i dzemovima.
Pojedino divqe voce je sveze vrlo neukusno i oporo, zbog vecih kolicina tanina i vocne kiseline, pa ga treba brati i koristiti posle prvih mrazeva ili ga brati prezrelo, kada se smanji kolicina neukusnih materija( plodovi divlje jabuke, kruske, drenjine, trnjine, jarebike, brekinje, mukinje).

Gqive (pecurke)
Razlikuju se od biqaka po svojoj gradj i nacinu zivota. Ovo trazi sire i duze rasprave, vise znanja iz biologije i mikologije (nauke o pecurkama). Zato, knjige u sake!.
Pecurke imaju vecu kalorijsku vrednost od bilja, pa u velikoj meri mogu da zamene meso, jer su bogat izvor belancevina biljnog porekla.
Ima ih vise vrsta, koje se razlikuju po jestivosti, gradji tela, boji obliku. Samo na planini Jastrebac izbrojano je oko 130 vrsta pecuraka, uz otrovnih desetak vrsta. U Evropi ih ima oko 2500 vrsta, od kojih je samo oko 60 otrovno.
Po obliku i gradji razlikuju se sledece grupe pecuraka:
- smrcci i hrcci (smrcci, hrcci i jesenji hrcci)
- prave pecurke sa listicima (rudnjace, reduse, zekice, mastiljavke, pupavke, puze, mlecnice, prstenke)
- prave pecurke sa cevcicama (vrganji i skripavci)
- lisicarke
- puhare
- koralke
- bablje uvo

U svakoj od porodica,postoje otrovne, uslovno jestive, jestive i nejestive ali neotrovne pecurke.
U nasoj zemlji se moze dosta lako (i po relativno pristupacnim cenama) pronaci sira literatura, razni vodici za sakupljanje - branje i gajenje pecuraka, sa detaljnim prikazima pecuraka. Ipak, treba obratiti paznju na kvalitet prirucnika, jer je vrlo lako da se u napisanom pogresi, da se izmesaju fotografije, da fotografije ili crte`i nisu dovoqno ostri - jasni i sl, sto bi u nasem slucaju moglo da bude i kobno.

Pecurke svih vrsta treba traziti po sumama gde ima dosta opalog lisca, mahovine, oborenog i trulog drveca, panjeva, gde nadmorska visina i nagibi nisu veliki. Ima ih i na dobro djubrenim, plodnim zemljistima, na oranicama. Mesovite grupe cetinara i liscara imaju vise pecuraka nego ciste liscarske sume. One se mogu nalaziti preko cele godine, ali ih najvise ima u leto i jesen, u periodima (talasima ) od oko 10 - 15 dana, sa pauzama od po 15 dana. Pecurku prilikom branja treba dobrim nozem od nerdjajuceg celika odseci neposredno do zemlje, pa preostali deo pokriti mahovinom i travom
Da bi pecurke krenule, potrebno je da vise dana bude kise, umerena temperatura, jutarnje magle i rose, grmljavine.

Sprecavanje trovanja gljivama je proces koji pocinje izborom pecurki, nacinom transporta do mesta gde ce se pripremati i postovawem higijenskih zahteva pri obradi hrane.


Potrebno je postovati sledeca pravila:

-pecurke je najbolje brati ujutru, jer su tada hladne, preko dana se zagreju pa mogu da se "upale" (pokvare)

- pecurke ne treba brati po kisi, jer se tada lako slepe, vec najvise desetak sati posle kise, da ih ne bi napali paraziti

- dobro upoznati znake po kojima se poznaju jestive gljive

- treba brati samo one vrste koje se dobro i sigurno prepoznaju

- treba brati samo mlade, zdrave pecurke, koje nisu prezrele, sa parazitima i sl.

- Uvek sa sobom nositi prirucnik o gljivama

- Znaci za raspoznavawe otrovnih pupavki su beli listici ispod sesira, belo meso, opna u vidu "suknjice" u gornjem delu drske a istovremeno je donji deo drske zaobljen i uvucen u vrecicu od opne, koja moze, a ne mora, biti odvojena od drske.

- Jestive vrste pupavki imaju ili samo vrecicu, ili samo "suknjicu"

- Otrovne bljuvare iz porodice zekica imaju crvenkasti sesir i gorki ukus (uzeti u usta komadic pecurke, velicine zrna graska, prozvakati i ispljunuti, pa isprati usta sa dosta vode). Bljuvara je jedina otrovna pecurka iz porodice zekica.

- Znaci za raspoznavanje ludara iz porodice vrganja su crvena boja sesira, sa donje strane, bleda sivo belicasta boja gornje strane sesira i crvena, mrezasta sara na drsci

- Ukoliko nismo dobro naucili znake raspoznavanja ludare, odbaciti sve pecurke sa crvenom donjom stranom sesira

- Znaci raspoznavanja olovastih rudoliski su nedostatak prstena na gornjem delu drske, listici boje mesa, miris na rotkvu, ima ukus rotkve ili brasna (oprezno probati!)
Pecurke (ili bar po jednu) brati zajedno sa osnovom drske, da bi se utvrdilo da li ima "vrecicu"

- Pri prenosu i branju ne mesati pecurke razlicitih vrsta
odbaciti pecurke gorkog ukusa

- gljive uvek jesti pecene, kuvane ili przene, a prvu vodu od kuvanja baciti

- Jelo od gljiva jesti odmah, ne podgrevati, ne ostavljati za naredni obrok

- Pecurke koje se ne pripremaju odmah, moraju se konzervirati (dimljenjem, susenjem, salamurenjem, zamrzavanjem)

- Biti skroman, dnevna porcija pecuraka ne sme biti prevelika, veca od 300 gr.
- Prilikom transporta pecuraka, ne koristiti plasticne kese, vec mreze i/ili korpe od pruca, u kojima ih, po mogucnosti, odvajati po vrstama

- Neposredno pred pripremu, dok cekaju na obradu, rasiriti ih po pogodnoj povrsini, van korpe, tako da se ne dodiruju, na hladnom i neosuncanom mestu

- ne unistavati nejestive vrste, ili prestare (vec ih ako je ikako moguce, zatrpati pod mahovinu)
- voditi racuna, jer postoje gljive koje NI U KOJEM SLUcAJU NE SMEJU DA SE JEDU UZ ALKOHOLNA PICA, zato ove dobro upoznati



Eto to bi bilo to. Izvinjavam se mnogo se izvinjavam, zbog latinice. Original je napisan cirilicom, ali nisam uspeo da je kopiram u post.
Nekoliko saveta, ako dozvoljavate:

Niko nije naucio zanat gledajuci, jer da je tako, kako u Vranju kazu - svako bi kuce bilo kasapin. Ali nadjite dobrog instruktora da vam pokaze osnove. Ukoliko Vam Krusevac nije predaleko, javljam se dobrovoljno za instruktora. Svi casovi su besplatni, a obecavam da cu vam preneti sve sto znam.

Naucite par biljaka i par vrsta pecuraka po godini, pa kasnije samo nadopunjavajte znanje.

Gotovo sve divlje zivotinje koje se ovde pominju (zmije, zabe, kornjace) kao i mravlja jaja su pod strogim rezimom zastite, jer su ugrozene u prirodi. Vodite racuna o tome.

Nabavite, na mrezi ili u prodavnici vojne knjige (ispod doma vojske u, da prostite, BGD) knjigu "Ishrana iz prirode" izdanje Vojnog dela, kosta oko 1300 dinara.

Unapred se ogradjujem od vasih gresaka. Ukoliko ste procitali ovaj post i par knjiga to ne znaci da ste postali srpska varijanta Reja Mirsa, ili ne daj Boze Bera Grilsa - ovaj drugi je cirkuzant. Teorija bez prakse je nula. Potrebne su godine i godine prakticnog rada, ali bice vam interesantno.
Rezultati pocinju vec od prvog casa - sa prvog casa cete se vratiti sa dovoljno cajnog bilja da vam bude rezerva za pola godine.

Beogradjani i slicni, mogu se obratiti planinarskom drustvu Pobeda, koji ima svoju sekciju "Sremus". Postoji i forum "Sremus", pa se i tamo mozete informisati o akcijama.

Obecavam da cu u narednom periodu na forum postaviti fotografije svih jestivih divljih biljaka, sredjenih po grupama kako su navodjene ovde.

Dobar provod u lovu na pecurke i divlje bilje.



dobri covek
Vojnik

Broj poruka: 15
Godina: 53
Lokacija: Krusevac

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od Kresoje taj Čet 22 Sep 2011 - 7:28

Pecurke su vrlo opasne ako ih NErazlikujes neke su opasne cak i ako ih razlikujes. Mogu da naprave vise zla nego dobrog. Ne racunam na tu vrstu ishrane pogotovo ako si u fazi prezivljvanja... Izvini ali ima toliko toga u prirodi manje opasnog.

Svi insekti mogu da se jedu ali ne sve pecurke.

_________________
Umem da prezivim - naucio sam. Ne daj Boze samo da to ponovo moramo da dokazujem.

Kresoje
Stariji vodnik

Broj poruka: 72
Lokacija: preko bare

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od biosfera taj Čet 22 Sep 2011 - 18:22

Nije tačno da mogu da se jedu svi insekti Very Happy

biosfera
Vojnik

Broj poruka: 8
Godina: 51

http://divljina.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od Kresoje taj Pet 23 Sep 2011 - 1:31

Ubedi me u suprotno.

Mozda se nesto promenilo od kako ne zivim u Srbiji mozda su insekti mutirali od osiromasenog uranijuma ali na teritoriji Srbije koliko se ja secam nema insekata koji bi narusili zdravlje. Jos jedna bitna stvar je termicka obrada insekta. Time se imanjuje sansa narusavanja zdravlja.

Molim te reci nesto sto ja neznam, da i ja nesto naucim.

_________________
Umem da prezivim - naucio sam. Ne daj Boze samo da to ponovo moramo da dokazujem.

Kresoje
Stariji vodnik

Broj poruka: 72
Lokacija: preko bare

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od Srpski Vuk taj Uto 18 Okt 2011 - 21:21

Pored jestivog i divljeg bilja i pečurki ima još mnogo toga što može da se jede u prirodi. Koliko ja znam sve ptice su jestive, mogu se jesti i: Jelen, Srna, Divokoza, Divlja svinja, Zec, Veverica, Tekunica, Slepo kuče, Hrčak, Puh, Bizamski pacov, Šakal, Lisica, Jazavac, Vidra, Divlji kunić, Vuk. Ali to je u slučaju krajnjeg preživljavanja.

Srpski Vuk
Potpukovnik

Broj poruka: 257
Godina: 44

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od Srpski Vuk taj Uto 18 Okt 2011 - 21:26

Naravno tu su i ribe: Kečiga, Pastrmka potočna, jezerska, kalifornijska, Mladica, Lipljen, Štuka, Klen, Bodorka, Jaz, Beli amur, Bucov, Deverika, Kesega, Skobalj, Mrena, Krkuša, Karaš, Babuška, Šaran, Som, Jegulja, Smudj, Bandar - Grgeč, Čikov.
Ima i dosta morskih riba ali drugom prilikom.

Srpski Vuk
Potpukovnik

Broj poruka: 257
Godina: 44

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od deratizator taj Uto 22 Nov 2011 - 5:23

Znam iz priča starih ljudi da su za vreme Prvog Svetskog rata kada je vladala velika glad ljudi koristili žir bukve za ishranu, čak su pravili neku vrstu hleba od njega.Lično jesam probao žir bukve i moram da priznam da deluje vrlo jestivo Smile Inače sa gljivama bih pazio , ima onih koje su uslovno jestive.

deratizator
Vojnik

Broj poruka: 20
Lokacija: Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od jugins taj Sre 23 Nov 2011 - 4:17

Sve su gljive jestive.
Neke jednom, a neke vise puta. Very Happy

jugins
Vojnik

Broj poruka: 6

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od dobri covek taj Čet 15 Mar 2012 - 5:08

Ideja mi je da naucimo ono sto se moze i SME brati. Uvek u gotovo svuda.

Opste je poznato da je jestivo meso divljaci. Ali tu je jedan veliki problem. Dozvola. Za lov. Za oruzje. Za boravak u lovistu. Zasticene vrste. Zasticeni primerci odredjenih vrsta (skotne zenke, na primer).
Pa ljudi, neko je krvavo platio dozvolu za lov. Zasto bi vama dao da bez dozvole lovite ono sto on placa?
Isto vazi i za ribe. Osim sto je broj ribolovaca veci nego broj lovaca.
Nije poenta vratiti se iz prirode u plavoj policijskoj marici, ili sa plavim licem (rebra i onaj deo gde ledja gube casno ime da ne pominjem).

Posto je meso neophodno u ishrani coveka u dosta velikoj meri, primicemo na znanje da se moze uloviti nesto. Vecina nelovne divljaci je zasticena posebnim zakonima, zbog ugrozenosti vrste.

loviti oruzjem? U redu. Ali verujte na rec, danima sam pojedine pokusavao da naucim da nesto pogode (metu na strelistu, dobro vidljivu, nepokretnu) i kod pojedinih nisam uspeo. Koliko od nas to stvarno zna i moze? Da ne pominjem i to da ima cime.

Zato, ako prijhvatite temu, onda sam ocekivao raspravu koja ce nam svima biti korisna.

Pecurke mogu da budu otrovne. To stoji. Kao grad Smederevo. Ali samo nekoliko vrsta. Zato naucite te vrste. Od ostalih ste sigurni.
Postujte pravila koja sam gore naveo i u vecini slucajeva ste bezbedni. I siti.


Ja jos nisam bio u situaciji da jedem insekte, osim kao zacin za kacamak, ali iskustvo je interesantno, jer svi kazu da je u pitanju hrana buducnosti.

Oni koji imaju iskustva, mogli bi da postave i po neki kulinarski recept. Ja ih imam nekoliko, isprobanih i dobrih. Postavicu ih kasnije.

Zir bukve moze da izazove nesanicu ako se jede u vecoj kolicini. Inace ima ukus svezih lesnika.
Mlado lisce divljeg rena (potocarke) ima izvanredan ukus u corbama.
Pita od vrlo mladih listova kiseljaka i jagorcevine je veoma hranljiva i preporucljiva narocito deci.

Hajde drage kolege, umesto da budete cinicni, budite konstruktivni.

dobri covek
Vojnik

Broj poruka: 15
Godina: 53
Lokacija: Krusevac

Nazad na vrh Ići dole

Re: JESTIVO DIVLJE BILJE I PECURKE

Počalji od dobri covek taj Čet 15 Mar 2012 - 5:15

Evo, da pocnemo sa konstruktivnoscu. Sa drugih foruma, gde se ljudi bave istom tematikom, pozajmio sam postove coveka koji se, gle cuda, zove isto kao i ja.

Za one, koji su vishe okrenuti prema istoku, jedan interesantan forum, nema sta nema, a ko nezna da cita ruski, neka gleda slike, i iz toga ima sta da se nauci


http://talks.guns.ru/forumtopics/208.html
http://talks.guns.ru/forumtopics/151.html


http://www.mycity-military.com/Kopnena-vojska/Topografske-karte-2_3.html

Moze da bude korisno. U svakom slucaju nece da skodi.

Sinoc sam bio vredan, pa sam naisao na jos nekoliko zgodnih mesta, na kojima se mogu "skinuti" lepe i pametne stvari:


4shared.com4shared.com/get/kRm3Q8be/focht_profdr_ivan_-_upoznajmo_.html
4shared.com4shared.com/office/Xs9UqWV9/kulinarski_gljivarski_vikend.html
4shared.com4shared.com/folder/G11YUTPB/_online.html
4shared.com4shared.com/get/UWbX0-lR/jestive_divlje_zivotinje.html
4shared.com4shared.com/get/9r_IsyOc/prirucna_sredstva_za_lov_i_rib.html
4shared.com4shared.com/get/JG8gBzXu/jestivo_divlje_bilje.html
4shared.com4shared.com/office/J8z8TZE5/kuvar.html
4shared.com4shared.com/office/ibGk-uIn/Lov.html
4shared.com4shared.com/office/DxnP6_P8/Otrovne_biljke.html
4shared.com4shared.com/get/qS5oZhb2/Boravak_u_planini.html
4shared.com4shared.com/office/cZ1Oci35/opasnosti_u_planini.html

dobri covek
Vojnik

Broj poruka: 15
Godina: 53
Lokacija: Krusevac

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu